Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Globalizacija". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

КРАТКИ САДРЖАЈ

1. Увод 2          2. Глобализација као друштвено-економски процес   3          3. Концептуалне основе развоја савременог капитализма          5          4. Историјска перспектива процеса глобализације      7          5. Закључак    8            6. Литература 9

1.Увод

Развој капиталистичких привреда је одувек био уско повезан са развојем националних држава и њиховим економским политикама. Сви економски теоретичари су у својим анализама бар посредно дотицали питање функцинисања државе, независно од тога да ли сусе бавили макро или микроекономским феноменима. Тако је, на пример, Адам Смит покушао да објасни природу и узроке богатства нација (држава), а не првенствено богатство појединца, домаћинства

или региона. У великој мери, Смит је у свом чувеном делу критиковао ставове меркантилиста о националном богатству, а нарочито њихову извозно оријентисану економску политику која државу ствара утолико богатијом уколико њене трговинске партнере чини сиромашнијим. Други представник класичне политичке економије, Давид Рикардо, такође се у свом моделу компаративних предности усредсредио на економску интеракцију између држава, показујући у моделу како, супротно меркантилистима, све земље могу имати користи од спољне трговине, а не само оне које су најагресивније у извозу.

Међутим, за Рикарда то не значи да ће се значај државних граница смањивати током времена. То уочавамо на основу чињеница да се његов пример размене између Португалије и Енглеске заснива на претпоставци имобилности капитала између држава. За разлику од Рикарда, Карл Маркс је био много мање убеђен у невољност капиталиста да напусте матичну земљу када се пружају прилике за оплодњу капитала у иностранству. Односно, Маркс је сматрао да напредовање капиталистичких односа није у великој мери спутавано државним границама. Према томе, питање односа између економског развоја и државних граница присутно је у економској теорији још од класичне политичке економије. Привреде су прво проучаване као затворени национални системи, да би затим биле истраживане под претпоставком отворености за трговину са другим државама. Затим следи економика империјализма, као доминације једне националне привреде над другом, која је дуго времена играла централну улогу у марксистичкој мисли, али исто тако прихваћена и од стране многих немарксиста, попут Јозефа Шумпетера.

2.Глобализација као друштвено-економски процес

Последњих двадесетак година поимање и проучавање капитализма и његовог односа са националним државама је ушло у једну нову фазу. Тај нови период фундаменталне трансформације савремене светске привреде у литератури се назива глобализација. Савремено друштво одсликава све већи степен интеграције између људи у различитим државама која се испољава кроз све већи обим трговинске размене, кретање капитала, стране директне инвестиције, миграције људи и сл. Али, напоредо са вантитативним променама долазии до квалитативних промена у начину на који држава учествује у привредном животу дате земље. Односно, можемо рећи да су ове прве промене узрок, а друге последица.

Мада се у литератури јавља веома велики број различитих тумачења и објашњења ефеката процеса глобализације на појединачне националне привреде, радничку класу, економску политику, животни стандард и сл., сама дефиниција глобализације је код свих аутораслична. Под глобализацијом у економској сфери у литератури се подразумева растућа интернационализација привредне размене и производње, напуштање регулације финансијских и трговачких то-кова, што даље води све већој мобилности капитала, добара, услуга и рада. Глобализација такође подразумева и квалитативну промену конкуренције на светском нивоу, нову дислокацију и реалокацију економских активности унутар и између држава, као и растућу конкуренцију између држава када је у питању висина пореских стопа.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]